Kako stres utiče na insulinsku rezistenciju i metabolizam?

Stres je neizbežan deo života, ali hronični stres može ozbiljno uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje. Od problema sa spavanjem i promena u raspoloženju do povećane gladi i bolova u mišićima, stres se manifestuje na mnoge načine. Dugoročno, može čak uticati na vašu sposobnost da kontrolišete nivoe glukoze, što može dovesti do insulinske rezistencije i hronične upale. Ovi efekti mogu se postepeno razvijati i ozbiljno uticati na vaše zdravlje i kvalitet života.

Kako stres utiče na metabolizam?

Kada ste pod stresom, vaše telo reaguje oslobađanjem hormona stresa, poput kortizola, koji ima ogroman uticaj na vašu ravnotežu šećera u krvi. Stres može ometati sposobnost vašeg tela da pravilno koristi insulin, što može dovesti do povećanja nivoa glukoze u krvi i, na duže staze, insulinske rezistencije. Kroz različite biološke procese, stres ima sposobnost da menja način na koji telo reguliše vašu energiju i koristi hranljive materije.

Šta je stres?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, stres je “stanje mentalne napetosti izazvano fizičkim ili emocionalnim naporom.” Iako je nemoguće potpuno eliminisati stres iz života, način na koji ga kontroliramo i kako se nosimo sa njim može imati dugoročne posledice na naše zdravlje. Iako kratkotrajni stres može biti koristan u nekim situacijama (pomoću nam da se koncentriramo i reagujemo na izazove), dugoročni stres stvara ozbiljne zdravstvene probleme.

Hronični stres: Uslov za ozbiljne probleme

Stres se može klasifikovati u dva oblika: akutni i hronični.

• Akutni stres nastaje iznenada, obično izazvan specifičnim događajem, kao što je završavanje važnog poslovnog projekta.
• Hronični stres traje dugo i obično je rezultat ponavljajućih stresnih situacija koje nemamo kontrolu nad njima, kao što su porodični problemi, stalna nervoza na poslu ili finansijske teškoće.

Hronični stres izaziva trajno povišene nivoe kortizola i drugih hormona, što dugoročno može imati ozbiljan uticaj na vaše fizičko zdravlje, uključujući i metabolizam.

Zašto stres može biti opasan?

Prema istraživanjima, hronični stres je povezan sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući srčane bolesti, povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, kao i povećan rizik od raka. Iako su istraživanja još uvek u toku, već je dokazano da stres može imati direktan negativan uticaj na vaše zdravlje. Na globalnom nivou, 60% ljudi prijavljuje da nisu u stanju da se nose sa stresom na način koji bi bio koristan za njihovo zdravlje.

Kako stres doprinosi insulinskoj rezistenciji?

Stres ima direktan uticaj na način na koji vaše telo reaguje na insulin. Tokom stresne situacije, nivo kortizola raste, što podstiče vašu jetru da oslobađa glukozu u krvotok, pripremajući telo za fizički napor, poznat kao “borba ili beg”. Na ovaj način, telo se sprema za fizičku akciju. Međutim, ako se ovaj proces ponavlja prečesto i postane hroničan, može doći do smanjenja osetljivosti vaših ćelija na insulin, što vodi ka insulinskoj rezistenciji.

Kada je vaše telo pod stresom, insulin postaje manje efikasan, što znači da vaše ćelije ne mogu efikasno koristiti glukozu. Kao rezultat toga, glukoza ostaje u krvi, povećavajući nivo šećera u krvi. Na duže staze, ovo može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i drugih problema sa metabolizmom.

Inflamacija izazvana stresom

Pored toga što utiče na nivoe glukoze, stres može izazvati hroničnu upalu u telu. Povećani nivoi kortizola aktiviraju upalne procese koji takođe mogu negativno uticati na vašu insulinsku osetljivost. Ova upala može dovesti do još ozbiljnijih problema, uključujući insulinsku rezistenciju.

Stres, apetit i telesna težina

Povišeni nivoi kortizola takođe mogu promeniti vašu percepciju hrane. Kada je telo pod stresom, često se javljaju žudnje za visokokaloričnom hranom, naročito za hranom koja je bogata šećerima i mastima. Ove navike mogu pogoršati insulinsku rezistenciju i povećati telesnu težinu. Uz to, stres može smanjiti vašu motivaciju za fizičkom aktivnošću, što stvara još jedan izazov u kontroli telesne težine.

Kako se nositi sa stresom i insulinskom rezistencijom?

Da biste smanjili negativne efekte stresa na vaše zdravlje, važno je da prepoznate simptome stresa i razvijete strategije za njegovo upravljanje. Neke od najefikasnijih tehnika za smanjenje stresa uključuju:

• Meditacija i duboko disanje: Ove tehnike pomažu u smanjenju nivoa kortizola i opuštanje.
• Redovna fizička aktivnost: Vežbanje pomaže u smanjenju stresa, poboljšava raspoloženje i reguliše nivo glukoze u krvi.
• Pravilna ishrana: Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem, zdravim mastima i proteinima može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
• Kvalitetan san: Nedostatak sna povećava nivo kortizola, pa je važno obezbediti dovoljno vremena za odmor i regeneraciju.

Pročitajte GetFit priču »Ana: Od borbe sa insulinskom rezistencijom do vitalnosti uz personalne fitnes treninge«

Zaključak

Iako je stres neizbežan, naučiti kako da ga kontrolišemo može značajno poboljšati naše zdravlje. Kroz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, meditaciju i ostale tehnike opuštanja, možemo smanjiti negativne efekte stresa i očuvati zdravlje. Ako se stres ne kontroliše, može ozbiljno ugroziti ravnotežu vašeg metabolizma i dovesti do insulinske rezistencije. Pravilno upravljanje stresom ključ je za poboljšanje kvaliteta života i prevenciju mnogih hroničnih bolesti.

Ako imate insulinsku rezistenciju, vežbanje može biti vaš saveznik u borbi za bolji kvalitet života. Započnite malim koracima, budite dosledni i uživajte u putu ka zdravijem sebi. Pozovite nas i zakažite besplatan probni trening još danas sa nekim od naših stručnih personalnih fitnes trenera. Biće nam drago da vas upoznamo i lično prodiskutujemo kako možemo da vam pomognemo na ovom putu.